Pi­še: Ni­ko­la Nin­ko­vić


Svi smo svje­do­ci pro­ble­ma za­ga­đe­nja Plje­va­lja, kao jed­nog od naj­za­ga­đe­ni­jih gra­do­va na Bal­ka­nu, dok su sta­nov­ni­ci tog gra­da sa­mo sta­ti­sti u tom lo­šem fil­mu, ko­ji ne­ma­ju pra­vo na glas, ni­ti na ono što ih za­kon­ski sle­du­je, jer je re­di­telj taj ko­ji će od­lu­či­ti o nji­ho­vim ro­la­ma.
U plan­skim i stra­te­škim do­ku­men­ti­ma Vla­de Cr­ne Go­re, na svim jav­nim ras­pra­va­ma, okru­glim sto­lo­vi­ma i u iz­ja­va­ma ko­je slu­ša­mo se ne­pre­sta­no po­ten­ci­ra ka­ko su in­di­vi­du­al­na lo­ži­šta (ko­jih ima oko 5.000) i ko­tlar­ni­ce naj­ve­ći iz­vor za­ga­đe­nja u Plje­vlji­ma. I dok re­di­telj re­ži­ra či­stu i ne­vi­nu ro­lu za Ter­mo­e­lek­tra­nu, stvar­nost je sa­svim dru­ga­či­ja. Go­di­šnje se u Rud­ni­ku uglja pro­sječ­no is­ko­pa oko 1 500 000 to­na uglja, od če­ga se oko 1 300 000 to­na uglja sa­go­ri u Ter­mo­e­lek­tra­ni dok se sve­ga oko 100 000 to­na sa­go­ri u tim, za sve kri­vim, in­di­vi­du­al­nim lo­ži­šti­ma i ko­tlar­ni­ca­ma. Da li Vam ove broj­ke sa­da go­vo­re ne­što? In­di­vi­du­al­na lo­ži­šta i ko­tlar­ni­ce, kao i po­vr­šin­ski ko­po­vi Rud­ni­ka uglja i rud­ni­ko­va de­po­ni­ja “Jag­nji­lo” je­su zna­ča­jan iz­vor za­ga­đe­nja ali ove broj­ke ja­sno go­vo­re ko je u stva­ri naj­ve­ći kri­vac za za­ga­đen va­zduh u Plje­vlji­ma.
A on­da, kao kul­mi­na­ci­ja na sce­nu opet stu­pa je­dan do­ka­za­no do­bar i klju­čan epi­zo­di­sta, ko­ji tre­ba da se na­đe kao po­moć onim ko­ji igra­ju glav­ne ulo­ge. Na­da­le­ko po­znat i ču­ven glu­mac, par­don pro­je­kat to­pli­fi­ka­ci­je. Mo­gli bi ga na­zva­ti i do­a­je­nom plje­valj­skog glu­mi­šta, jer tra­je evo vi­še od 30 go­di­na. Zna­te uosta­lom svi da je Ter­mo­e­lek­tra­na po­če­la sa ra­dom dav­ne 1982.go­di­ne. Pri­li­kom nje­ne iz­grad­nje osta­vlje­na je mo­guć­nost pri­ključ­ka za da­ljin­sko gri­ja­nje. I osta­vlje­no je ta­ko, evo 30 go­di­na. A u me­đu­vre­me­nu, od te 1982.go­di­ne do 2012.go­di­ne Ter­mo­e­lek­tra­na je sa­go­re­la 36.783.000 to­na uglja. Mo­gli bi­smo to, ne ta­ko te­ško, pre­ve­sti i u no­vac, da­kle pro­fit dr­ža­ve Cr­ne Go­re, Elek­tro­pri­vre­de kao i op­šti­ne Plje­vlja. Da­kle, od to­li­ko po­tro­še­nih mi­li­o­na to­na uglja i sa ti­me po­ve­za­nog ostva­re­nog pro­fi­ta, ni­je bi­lo do­bre vo­lje, zdra­vog ra­zu­ma ni­ti ja­sne lo­gi­ke, da bi se mo­gao dio tog pro­fi­ta ulo­ži­ti u taj pro­je­kat to­pli­fi­ka­ci­je, po nji­ma je­di­nog spa­so­no­snog re­še­nja, alar­mant­ne si­tu­a­ci­je u Plje­vlji­ma. Ni­je se mo­glo, evo 30 go­di­na, sve dok na sce­nu ni­je stu­pio dio pri­če o grad­nji no­vog blo­ka Ter­mo­e­lek­tra­ne. A on­da sve po­sta­je mo­gu­će i ostva­ri­vo, kao i uvi­jek ka­da je ne­što po­treb­no ura­di­ti za in­te­re­se po­je­di­na­ca i ne­ke kor­po­ra­ci­je. Pre­zen­to­va­no kao re­še­nje ko­je će pro­mje­ni­ti ži­vot Plje­vlja­ci­ma. A stvar­nost je i ovo­ga pu­ta, sa­svim dru­ga­či­ja.
Pro­je­kat to­pli­fi­ka­ci­je ni­je ne­što što bi se ura­di­lo pre­ko no­ći, ni­ti za par go­di­na. To je za­pra­vo pro­je­kat ko­ji bi se raz­vi­jao fa­zno i do dva­de­se­tak go­di­na. Zvu­či li ovo kao je­di­no spa­so­no­sno i pri­je sve­ga br­zo re­še­nje? Osim to­ga, ‘’snad­bi­je­va­nje Plje­va­lja da­ljin­skom to­plo­tom iz (mo­gu­ćeg) no­vog blo­ka II po­sli­je ula­ska tog blo­ka u Elek­tro­e­ner­get­ski si­stem u 2020.go­di­ni za sa­da ni­je uze­to u ob­zir i ni­je de­talj­no raz­mo­tre­no u De­talj­nom pro­stor­nom pla­nu iz­grad­nje no­vog blo­ka ter­mo­e­lek­tra­ne. Ni­je, jer za­vi­si od vi­še ele­me­na­ta i to pri­je sve­ga od, „re­zul­ta­ta stu­di­je oprav­da­no­sti iz­grad­nje dru­gog blo­ka i ko­nač­ne od­lu­ke in­ve­sti­to­ra u Ter­mo­e­le­ka­tra­ni Plje­vlja, kao i lo­kal­ne za­jed­ni­ce“, na ko­ju se gle ču­da sa­da pre­ba­cu­je te­ret iz­grad­nje tog si­ste­ma. Sa­da re­di­telj da­je ma­lo ve­ću i zna­čaj­ni­ju ulo­gu lo­kal­noj za­jed­ni­ci, da se ne bu­ni uvi­jek, pa bi sa­da ona tre­ba­la sop­stve­nim fi­nan­sij­skim sred­stvi­ma „(oko 20 mi­li­o­na eura, iz­vor Stra­te­gi­ja raz­vo­ja ener­ge­ti­ke Cr­ne Go­re do 2030) pret­hod­no za­vr­ši­ti di­stri­bu­tiv­ni si­stem za da­ljin­sko gri­ja­nje, za ve­ći dio gra­da Plje­va­lja (oko 70% sta­nov­ni­ka snab­di­je­va­no da­ljin­skim gri­ja­njem)’’.
Da­kle, ovim je ja­sno da pro­je­kat to­pli­fi­ka­ci­je ima ulo­gu da nas sve zbu­ni, da skre­ne pa­žnju sa glav­nih ak­te­ra, da nas na­ve­de na po­gre­šan trag i uči­ni kraj ovog fil­ma što ne­iz­vjest­ni­jim. Ma­mac re­klo bi se. Udi­ca. Štap i šar­ga­re­pa. Nje­go­va re­a­li­za­ci­ja, sad je, ja­sno je, vr­lo ne­iz­vjest­na i za­vi­si od mno­go če­ga. Pri­je sve­ga za­vi­si od do­go­vo­ra, sa­da zna­mo ko­ga, i do­go­vo­ra ko će da pla­ti sve to. In­ve­sti­tor si­gur­no ne­će. A to bi­smo na kra­ju, tre­ba­li bi­ti mi, Vi i ja, kroz uve­ćan ra­čun za stru­ju i kroz vi­so­ke ra­ču­ne gri­ja­nja gra­đa­na Plje­va­lja. Vi i ja će­mo, da­kle, pod­mi­ri­ti i kom­pen­zo­va­ti in­ve­sti­ci­o­ne tro­ško­ve pro­jek­ta to­pli­fi­ka­ci­je.
Osim to­ga, u istom plan­skom do­ku­men­tu, gdje je na­ve­de­no pret­hod­no, sto­ji i da bi od­u­zi­ma­nje to­plo­te Ter­mo­e­lek­tra­ni za po­tre­be da­ljin­skog gri­ja­nja Plje­va­lja ima­lo ne­ga­ti­van uti­caj na ulo­gu blo­ka II u pru­ža­nju si­stem­skih uslu­ga u Elek­tro­e­ner­get­skom si­ste­mu. I on­da se lo­gič­no na­me­će pi­ta­nje, do ka­da će je­di­no pro­fit bi­ti u gla­va­ma onih ko­ji od­lu­ču­ju. Do ka­da će gra­đa­ni Plje­va­lja i nji­ho­vo zdra­vlje bi­ti na zad­njem mje­stu?
Ako ne za­kon­ska, a on­da mo­ral­na oba­ve­za bi bi­la da se ovaj pro­je­kat jed­nom, u ovom vi­je­ku i re­a­li­zu­je, pa i ako to zna­či gu­bi­tak sna­ge no­vog blo­ka za oko 15MW. Gu­bi­tak sna­ge no­vog blo­ka za či­ta­vih 15MW od pla­ni­ra­nih 254MW, a do­bi­tak za zdra­vlje gra­đa­na Plje­va­lja. Ka­da će u ovoj dr­ža­vi gra­đa­ni i nji­ho­va do­bro­bi­ti bi­ti na pr­vom mje­stu ili se sve sve­lo na in­te­res po­je­din­ca i kor­po­ra­ci­je ?!
Na­dam se da gra­đa­ni Plje­va­lja ne­če če­ka­ti još 30 go­di­na ka­ko bi se ne­što u Plje­vlji­ma na bo­lje i pro­mje­ni­lo. Ako ta­ko bu­de, bi­će ka­sno ili je za­pra­vo već ka­sno za mno­ge stva­ri jer broj sta­nov­ni­ka se pre­ma po­pi­su iz 2003.go­di­ne do 2011.go­di­ne u Plje­vlji­ma sma­njio za 5.020 od­no­sno za či­ta­vih 14%. I ne­moj­mo da se ču­di­mo za­što lju­di bje­že iz Plje­va­lja. 30 go­di­na oni če­ka­ju da se ne­što ura­di u nji­ho­vu ko­rist. 30 go­di­na ra­znih pred­iz­bor­nih i ra­znih dru­gih obe­ća­nja. 30 go­di­na sta­ti­ra­ju u fil­mu u kom su glav­ni glum­ci pro­fit i stru­ja, a re­di­telj­ska ma­šta ne­is­crp­na. Ma­da ni sce­na­ri­sti ne za­o­sta­ju, u pu­nom ka­pa­ci­te­tu pi­šu se raz­li­či­ti sce­na­ri­ji, li­je­po upa­ko­va­ni, a pa­pir tr­pi.
Tr­pe i Plje­vlja­ci....
(Autor je član NVO
„’Green Ho­me”)